![]()  | | MITA - PAS SA NAJTUŽNIJIM NAJNEŽNIJIM OČIMAPOMOZITE MITI - PRUŽITE MU LJUBAV I DOM!Mita je nađen kao štene od oko 4 meseca na Zemunskom keju. Drugarica i ja smo ga pokupile jer je na zadnjim nogama imao nekoliko velikih otvorenih rana, kao da su ga izujedali drugi psi. Mislili smo da će se, kad rane zarastu, lako udomiti, jer je  sitne građe i ima lepu glavu i raspored boja. Međutim, kad su rane zarasle i kad smo počeli da spremamo Mitu za vakcinu, on se razboleo. Počeo je da gubi orijentaciju i ravnotežu, napravio bi po 2-3 koraka i pao, i imao je krvavu stolicu. Posle nedelju dana terapije, stanje se stabilizovalo i mislili smo da je najgore prošlo. Ali, avaj! - posle samo desetak dana, cela situacija se ponovila. Još jednom smo išli na terapiju, i sada se bolest zaista nije vraćala.
Ali, ostale su posledice, koje su ukazivale na to da se najverovatnije radilo o netipičnom obliku štenećaka. Mita je jedno vreme proveo i u jednom azilu, ali mu boravak sa velikim brojem vecihg i glasnijih pasa nije prijao. Nekako se ukočio,( moguće da mu je neki krupniji pas stao na leđa ili nesto sl.) imao je uklještenje nerva, i 10 dana je bio pod terapijom. U azil ne sme da se vraća da mu se to ne bi ponovilo! Mita hoda čudno, kao da je stari pas, iako sada ima svega 2 godine. Osetljiv je i uplašen, zbog silnih nedaća koje je preživeo a i zbog posledica bolesti verovatno. Plahe je naravi i nepoverljiv pri prvom susretu, treba mu vremena da upozna ljude, ali kad ih upozna - njegovo poverenje je dirljivo i nežno. Probirljiv je kad jede, i mnogo više voli kuvano nego granule. Kod porodice kod koje je trenutno smešten živi i mačak koji ne voli pse (jer je imao losa iskustva sa njima - kao malog su ga skoro rastrgli), ali sa Mitom nije imao problema, a ni Mita sa njim! Čak i mačke iz komšiluka dolaze da vide to cudo od psa i "maznu" mu ponešto iz činije.  Treba mu strpljiva i uravnotežena osoba, koja će mu pomoći da se opusti. Od lekova je pio bedoxin (kombinacija vitamina B za nerve), trenutno dobija pivski kvasac u tableticama za poboljšanje apetita.
I zaista mu se stanje popravlja, poboljšao mu se apetit, prilazi sa manje straha i nepoverenja, čak povremeno zamaše i repićem. Kada bi se smestio u neku dobru porodicu koja bi ga puno mazila i imala dovoljno vremena da mu se posveti verujem da bi jos dodatno zivnuo. Najveci problem trenutno i urgentnost je što neće moći jos dugo da boravi kod ljudi kod kojih je trenutno - nazad u azil ne sme, a rezervnu varijantu nemamo!!! |
| | PRIČA O ĐOLETU KLEMPI Rekli su mi da se zovem Đole Klempa i da sam najšarmantniji lajavac u Zemunu. Imao sam ’’bogato’’ životno iskustvo sa svoja puna 4 meseca starosti. Osetio sam na svojoj dlaci onu narodnu ’’dabogda imao, pa nemao’’.  Živeo sam u jednoj finoj porodici, imao svoju kućicu, hranu, decu za drugare, redovno kupanje, četkanje, maženje, bio sam prava ’’igračka’’ koja se voli i čuva.
Taman sam se navikao na sve te blagodeti života kao iz bajke, opustio se ,kada me je moj gazda poveo sa sobom kolima. Radovao sam se, nadajući se da opet idemo u kupovinu i da ću dobiti moju omiljenu poslasticu.....kada je usledilo iznenadjenje. Obično kada mi otvore vrata istrčim veselo mašući repom i dozivajući moje ukućane da požure. Ovog puta, nešto mi se nije dalo...nešto me je steglo oko srca...neki loš predosećaj.
Nakon par usiljenih poziva’’hajde’’, ’’hop-hop’’, moj gazda me je uzeo u naručje u kojem nisam više osećao onu staru toplinu i sigurnost...bilo je nekako hladno, čudno, strano. Odjednom sam se našao na trotoaru, sedeo pored ulice, zbunjen i zurio u registarsku tablicu koja je nestajala u daljini. Nije se čak ni okrenuo..verovatno mu je bilo žao...ili se ja to samo tešim...
Mnogo mi je vremena trebalo da shvatim šta mi se desilo, a još uvek ne znam razlog zašto? Gde sam pogrešio? Možda sam izrastao više nego što j očekivao? Možda su mi uši malo klempavije? A možda sam im jednostavno dosadio i zamenili su me sa novom, originalnom ’’licenciranom’’ igračkom, koja ima svoj Rodovnik sa poreklom.
Šetajući tako, razmišljajući šta me je snašlo, savladao me je umor i zaspao sam negde usput. Koliko je to trajalo...ne znam... znam samo da sam se obradovao kada sam se probudio i osetio da sam opet u toplom naručju. Pomislio sam da je sve ovo bio samo ružan san...ali to su bile neke druge oči, novo lice, nepoznato mesto i bio sam sav mokar. Neke fine devojke, pokupile su me sa ulice, pored kontejnera malo pre nego što je počela užasna oluja.
 Osećam da sam im drag i da me vole...ali ne smem ponovo da se opustim i da bezrezervno verujem ljudima...opet bi mogli da me povrede. Moju tužnu životnu priču su shvatile kad su videle kako mi je meka i negovana dlaka, kako sam lepo vaspitan i kako imam prelepu modernu ogrlicu sa cirkonima. Družimo se već par dana, navikao sam se na njih, ali ih čekam po ceo dan, da bi uveče došle da mi malo prave društvo. Dogovorili smo se da probaju da mi nađu ponovo topli dom i vrate sjaj u očima i ljubav koja mi mnogo nedostaje. Moj jedini uslov u tom našem ’’ugovoru’’ je da mogu povremeno da ih vidim ili čujem, da mogu da im kažem koliko mi nedostaju i kako sam opet povratio veru u ljude. Ipak sam ja rođen pod srećnom zvezdom i znam da ima nade za mene! |
 |
|
